чуен

Придавка

Значење на чуен:

1. Глаголска придавка од чуе.

2. Што може да се чуе. Чујно шепотење. Едвај чујно офкање.

3. Што го знаат сите, од слушање, за кого дознале сите со слушање, за што знаат сите од слушање. Сите работи чуени за него беа просто неверојатни.

Членувана форма: чујниот.

Изведени зборови:

  • чујно, прил. спрот. нечујно. Едвај чујно зборуваше.
  • чујност, и. ж.

Фразеолошки израз / поговорка:

Ни виден ни чуен ‒ непознат.

Оригинални податоци:

чуен, чујниот прид. 1. Глаг. прид. од чуе. 2. Што може да се чуе. Чујно шепотење. Едвај чујно офкање. 3. Што го знаат сите, од слушање, за кого дознале сите со слушање, за што знаат сите од слушање. Сите работи чуени за него беа просто неверојатни. ◊ Ни виден ни чуен ‒ непознат. ‖ чујно прил. спрот. нечујно. Едвај чујно зборуваше. ‖ чујност ж.