нура (се)

1. нурка

2. (дијал.) Бара.

Коњугација: (се) нураат.

Изведени зборови:

Оригинални податоци:

нура (се), (се) нураат несв. 1. в. нурка (се). 2. (дијал.) Бара. ‖ глаг. им. нурање ср.