слепец
Значење на слепец:
1. Слеп човек, што не може да гледа. Слепецот свиреше преубаво на виолина. Пејачи ‒ слепци имало кај нас многу.
2. Човек што проси поради слепило. Пред црквата имаше неколку слепци.
3. (прен., разг.) Несреќник, беспомошен човек. Што стоите, бре, слепци? Се омажи за слепец.
Множина: слепци.
Фразеолошки израз / поговорка:
Слепец пазарлак ќе прави ‒ што не може да согледа, да види нешто што е очигледно. Слепци да водиш! ‒ клетва.
Оригинални податоци:
слепец, мн. слепци м. 1. Слеп човек, што не може да гледа. Слепецот свиреше преубаво на виолина. Пејачи ‒ слепци имало кај нас многу. 2. Човек што проси поради слепило. Пред црквата имаше неколку слепци. 3. (прен., разг.) Несреќник, беспомошен човек. Што стоите, бре, слепци? Се омажи за слепец. ◊ Слепец пазарлак ќе прави ‒ што не може да согледа, да види нешто што е очигледно. Слепци да водиш! ‒ клетва.