смеа
Значење на смеа:
1. (само едн.) Изразување на добро расположение, чувство на среќа, задоволство, радост, веселост со испрекинати карактеристични звуци и мимика на лицето и усните. Од училницата се слушаше смеа. Заразна смеа. Ѕвонлива смеа. Гргорлива смеа.
2. Подбив, потсмев. Им служи за смеа. Ја фатија работата на смеа.
3. Шега, виц. Ги исцрпивме и прикаските и смеите, па легнавме да спиеме.
Множина: смеи.
Фразеолошки израз / поговорка:
Пукне (се скине, умре) од смеа ‒ се смее многу. На смеа на шака ‒ вака или така, што на смеа, што сериозно. Избувна (брвна, прсна) во смеа ‒ се насмее на цел глас. Падне од смеа ‒ се смее многу силно. На смеа ‒ на шега, несериозно. Не ми е до смеа ‒ имам проблеми. Жива смеа ‒ многу смешен.
Оригинални податоци:
смеа, мн. смеи ж. 1. (само едн.) Изразување на добро расположение, чувство на среќа, задоволство, радост, веселост со испрекинати карактеристични звуци и мимика на лицето и усните. Од училницата се слушаше смеа. Заразна смеа. Ѕвонлива смеа. Гргорлива смеа. 2. Подбив, потсмев. Им служи за смеа. Ја фатија работата на смеа. 3. Шега, виц. Ги исцрпивме и прикаските и смеите, па легнавме да спиеме. ◊ Пукне (се скине, умре) од смеа ‒ се смее многу. На смеа на шака ‒ вака или така, што на смеа, што сериозно. Избувна (брвна, прсна) во смеа ‒ се насмее на цел глас. Падне од смеа ‒ се смее многу силно. На смеа ‒ на шега, несериозно. Не ми е до смеа ‒ имам проблеми. Жива смеа ‒ многу смешен.