моминство | ср.

Период од животот кога жената била мома. Моминството ѝ помина безгрижно. Го памети секој ден од своето моминство.

момирок | м.

Силикатен минерал, во облик на кристали што се двојат во тенки ливчиња, минерал кој влегува во составот на гранитите и другите карпи. Парчиња момирок.

момирочен | прид.

Што се однесува на момирок, својствен на момирок; што содржи момирок.

момиче | ср.

Дем. и хип. од мома.

момичка | ж.

Девојче; моме 2., момиче 2. Тенко парче леб; момиче 2.

момиште | ср.

Аугументатив и пејоратив од мома.

момок | м.

(арх.) Помошник во селска куќа; слуга. Во нивната куќа имаше многу момоци. Манастирски момок. Го глави момок.

момокува | несв.

Работи како момок, слугува. Цел живот момокува.

момува | несв.

Се однесува, живее како мома, во состојба е на мома.