шепне | св.

Каже, зборува тивко со шепот. Му шепна зад грб. Таа му шепна на уво да не зборува за настанот.

шепнешкум | прил.

Со шепотење, шепотливо;

шепнипокров | м.

Озборувачка, сплеткарка, интригантка, обично за млада невеста. Во куќата им влезе шепнипокров и сите ги раскара.

шепот | м.

Тивко, придушено зборување; тивок говор. Нејасен шепот. Мил шепот. Детски шепот.

шепоти | несв.

Зборува, кажува нешто со шепот, тивко, придушено. Таа не зборуваше, туку шепотеше. Тој само си шепоти.

шепотка се | несв.

Се зборува, се разнесуваат зборувања, озборувања. Низ фирмата се шепотка дека таа ќе си замине.

шепотлив | прид.

Тивок, придушен. Шепотлив глас. Шепотлива смеа.

шепотум | прил.

Со шепотење;

шепти | несв.