шепне | св.
Каже, зборува тивко со шепот. Му шепна зад грб. Таа му шепна на уво да не зборува за настанот.
шепнеж | м.
шепнешкум | прил.
Со шепотење, шепотливо;
шепнипокров | м.
Озборувачка, сплеткарка, интригантка, обично за млада невеста. Во куќата им влезе шепнипокров и сите ги раскара.
шепот | м.
Тивко, придушено зборување; тивок говор. Нејасен шепот. Мил шепот. Детски шепот.
шепоти | несв.
Зборува, кажува нешто со шепот, тивко, придушено. Таа не зборуваше, туку шепотеше. Тој само си шепоти.
шепотка се | несв.
Се зборува, се разнесуваат зборувања, озборувања. Низ фирмата се шепотка дека таа ќе си замине.
шепотлив | прид.
Тивок, придушен. Шепотлив глас. Шепотлива смеа.
шепотум | прил.
Со шепотење;
шепти | несв.